Fernando Pessoa, TRI PJESME

VIŠE VOLIM RUŽE

Više volim ruže, ljubavi moja, od domovine,

a magnolije pretpostavljam

slavi i vrlini.

Ukoliko mi ne dojadi,

želim da život prohodi mnome,

a ja da ostanem isti.

Što je briga onoga koga više ništa nije briga

da jedan pobijedi a drugi izgubi,

kad zora sviće vazda,

kad se u proljeće svake godine

pojavljuje lišće

a u jesen nestaje?

I uostalom, druge stvari što ljudi

pridodaju životu,

čime mi obogaćuju dušu?

Ni u čemu, izim u želji za mirnodušjem

i mekanoj predanosti 

bjegućem času.

(Ode)

NE TEŽI, LIDIJA

Ne teži, Lidija, gradit u prostoru

koji držiš budućim, nit se obećavaj

sutra. Ispuni danas bez čekanja.

Sama si svoje žiće.

Jer nisi buduća, ne namjenjuj se.

Tko zna, možda, između vrča što ga piješ

I vrča opet napunjena, tebi sudba

umeće provaliju?

(Ode)

VEĆ SE NA MOM ČELU…

Već se na mom čelu u pepel pretvara

mladićka kosa koju izgubih.

Slabije mi oči sjaju. 

Već mi usta nemaju pravo na cjelove.

Ljubiš li me još, ne ljubi me zbog ljubavi:

prevarit ćeš mene mnome.

(Ode)

Izabrane pjesme, Matica hrvatska, 2007.

Vincent van Gogh, Badem u cvatu (Izvor: Van Gogh Museum - www.vangoghmuseum.nl/)